Полу-МАратоН И ЈА

Новосадски, 22. по реду полумаратон, 29. март 2015.

Резултат: 1:46

Неко ће рећи како је то просечно, другима ће то бити јако добар резултат, а за мене је то један мали-велики лични подвиг. Трчао сам полумаратон први пут у животу. И истрчао! Победио! Себе победио! Тај резултат је за мене више од “PB” (personal best)- то је мој светски рекорд! 🙂

Наша прича започиње негде почетком прошле године… После неких тешких повреда (лакта и врата) из 2012., од којих се још опорављам, кренуо сам са једном од ретких физичких активности које сам колико-толико могао изводити: ТРЧАЊЕ!

Нова љубав – ТРЧАЊЕ

Било је то онако потпуно спонтано, био сам на неком дужем курсу ван места становања, фебруар месец, зима и календарски и метеоролошки… али ту су били  колеге којима то такође није толико сметало, па одлучисмо да слободно време искористимо за нешто корисно-  неки да смршају 🙂 , неки да се припреме за предстојеће физичке провере на радном месту (које укључују “Куперов тест” на 2400м)… а ја да мало поправим физичку кондицију после дуже паузе услед повреда.

Како никада раније нисам волео трчање 🙂 , одлучих да се ухватим у коштац са том фамозном атлетском дисциплином, да видим чиме се то одушевљавају они који сатима и километрима дневно трче, и трче, и трче… Раније сам се бавио спортовима који нису укључивали много трчања, и увек смо га избегавали… 🙂 Ни слутио нисам да се из такве неподношљивости може родити велика љубав. Тако је ваљда у животу… никада не знаш шта те и где чека… 😉

Почео сам са “пар кругова”, па онда радио неке вежбице, полигоне са препрекама… па после пар тренинга почео, онако невешто, пред себе постављати неке циљеве попут: “20 минута непрекидног трчања”, “2-3 брзе деонице по 1 км”, “Куперов тест за 12 минута”… и такво комбиновање циљева утицало је на то да се мало више заинтересујем за принципе тренинга који би допринели побољшању резултата. Наравно да сам одмах кренуо у лов на изворе информација, и временом све више о томе сазнавао. А то чак и није тако тешко, поготово онда када истражујеш нешто што те јако занима, и када то очигледно почне да даје резултате. Један од кључних извора мојег учења о трчању је сајт ТРЧАЊЕ: trcanje.rs , место на којем је концентрисано много знања из ове области, небројено година и километара тркачког искуства, и место на којем има дивних људи који су увек спремни да све то са вама поделе. Касније сам закључио да је ово одлика велике већине “саплеменика”- тркача: сви су спремни да помогну и да вас науче. Ово је нешто што ме је тада веома изненадило, и не престаје свакодневно да изненађује и радује при сусрету са новим тркачима.

Углавном, доста сам информација покупио, али наредни период од неколико месеци пословних обавеза ми није омогућио да у пракси све ово испробам. Био сам чак решен да учествујем на јесењем Новосадском маратону, али само на “трци задовољства” од 10км… и нисам био спреман, одустао сам од пријаве јер сам са тешкоћом могао да истрчим свега 4-5км, толико ми је само остало од кондиције… тако да овај изазов прескочих.

Одлука и почетак

Стигла је и зима 2014./2015.г. Новогодишње одлуке и тако то… 🙂 Наравно да је једна од њих била: ИСТРЧАТИ ПОЛУМАРАТОН!

Амбициозно и у том тренутку лудо, али апсолутно одлучно овај пут. Ништа ме не може спречити. Никакве обавезе, никакви стресови, никакве временске неприлике, чак ни здравствене препреке! Мислим да сам баш том одлуком постао “тркач”! 🙂 Што више времена у том статусу, убеђенији сам да је баш то био кључни тренутак. Као многе друге ствари, и ово “креће из главе”, што би народ рекао. 🙂

Почетак је био средином јануара, након празника, слава… Ја нисам имао проблем око накупљене килаже током овог периода, с обзиром на то да сам и иначе на специфичном режиму исхране 🙂 (не једем храну животињског порекла), али сам током претходне године накупио +7 кг, управо због тога што сам се мало активирао после дужег периода мировања због опоравка. Срећа па имам такав метаболизам, и конзумирам лаганију храну, па су се онда ових 7 кг правилно распоредили баш тамо где треба, тако да их нисам нарочито осетио као баласт. И са том килажом имам BMI=21 , а телесну масноћу око 7%. Чак имам субјективан осећај да ми користе у смислу да сам претходно био прелаган, и можда нестабилан, а да ми је ово донело сигурност корака, и већу каденцу (број корака у минути). Извршио сам контролне лабораторијске анализе крви, посебно ме због режима исхране занимало стање еритроцита, хемоглобина, гвожђа… нарочито због тога што су они најважнији око преноса кисеоника кроз крв… а чије смањене вредности значајно могу отежати посао. Све је било ОК, чак на горњим границама, и после готово 15 година “вегетаријанства”. Почео сам од тада и да конзумирам веће количине разног свежег воћа, у просеку око 1кг дневно (најчешће правећи разне комбинације “smoothie”-ja), како бих у зимском  периоду ојачао имунитет, како ме којекакви сезонски вируси не би избацили из планираног ритма. Сваког јутра прво бих исцедио пола лимуна у 2 децилитра топле воде, и то попио на празан стомак. Одлична ствар за алкализацију организма и јачање имунитета. Стари ајур-ведски рецепт…

План, тренинзи, припреме и подршка

Почели су и тренинзи. Самостални, јер “ко је још луд да трчи на -10°!? 🙂 Касније сам сазнао да нисам баш усамљен у тој “лудости”, и да има још много таквих, али у једном за мене новом свету- свету тркача. Своје активности сам евидентирао на свом Dailymile профилу , тако да могу да пратим и планирам тренинге. Тада сам већ доста теоријског знања могао да преточим у планове, али ситуација се закомпликовала тиме што сам испланирао да први полумаратон истрчим већ крајем марта, на “домаћем терену”, у Новом Cаду. 🙂 Дакле, имао сам свега 2,5 месеца за припреме. Питао сам неке искусне (полу)маратонце за савете, неки су се и сами понудили да помогну… и СВИ су били веома расположени за дружење и сарадњу. Добио сам првокласне и стручне савете, и није ми било тешко све то искомбиновати, и направити одржив и реалан план. Као основа ми је послужио веома добар план за први полумаратон, са сајта trcanje.rs који сам прилагодио својој тренутној кондицији, у њега уградио одличне сугестије мог другара и колеге Блаже, искусног и врхунског оријентирца и маратонца.

Тренинзи су заиста били по свим могућим временским условима, чак нисам (ни дан данас немам) имао ни потребну опрему за то… али одлука је пала, и ништа се није могло испречити између мене и Њега – првог полумаратона. Посебну инспирацију и подршку за трчање под оваквим условима, али и када су у питању избор опреме и филозофски аспекти трчања 🙂 пружила је другарица Draganitta , која је и сама савладала неколико полумаратона у претходном периоду, и која се интензивно припрема за маратон! Проверено доноси срећу! 🙂 И још већу срећу јој у том дивовском подухвату желим! Одличне савете сам добио и кроз постове и коментаре главне и одговорне уреднице сајта trcanje.rs , Тијане. Увек ће вам дати одговор, увек стручно и потпуно, и увек ће вас поздравити “Смајлијем”! 🙂 Од тренерице 🙂 Александре , која је такође успешна крос-тркачица, полумаратонка, медицинарка… увек сам могао сазнати све стручно- везано за најфиније и најосетљивије процедуре око хидратације, суплементације, опоравка… а и води најбоље тренинге за новосадске дугопругаше. Стално виче, али мора да се заведе ред и дисциплина на тренинзима… 🙂 Мени то тешко не пада. Научио…

Придржавао сам се ја тих планова, око 3-4 тренинга недељно (што се може пратити на већ поменутом Dailymile профилу, и на једном од “LSD”(long slow distance) тренинга истрчао сам чак 15км, а следеће недеље сам мало исфорсирао (охрабрен пролазним временом на 10 и 12км) и за 2 сата истрчао читаву полумаратонску дистанцу: 21,1км! Било је помало непотребно јер сам се неколико дана опорављао, и изгубио неколико важних тренинга, али ми је то дошло у правом тренутку- имао сам довољно времена да се опоравим и наставим где сам стао, али ми је то дало и невероватно самопоуздање. Далеко је лакше тренирати када знате да сте то већ једном успели, него се на самој стартној линији првог полумаратона суочити први пут са толиком дистанцом, и немати какву-такву тактику и представу о темпу, о понашању организма, о потребној концентрацији… Све време сам уз себе имао и “виртуелног тренера”: Adidas MiCoach андроид апликацију на мобилном телефону коју сам претходно подесио према израђеном плану, тако да сам увек могао да пратим “пејс”, пређену километражу, али и да у реалном времену добијам инструкције за интервалне и фартлек тренинге, и да након тренинга добијем кратку али садржајну анализу претходног рада, предлоге за наредне тренинге, као и прогнозе за 5К, 10К, полумаратон и маратон… Углавном, није било нарочито напорно припремати се. У почетку је било најтеже прилагодити се томе да треба 45 минута до 1,5 сат провести у трчању, али брзо се и на то навикне. Слушалице у уши, разноврсна и дуга плејлиста, и решен и тај проблем. Ако одаберете занимљив амбијент и терен на којем трчите, увек ћете имати шта и кога да видите, и о чему да размишљате. То дође као медитација, тиховање… како год… 🙂 Углавном, кажу да се временом почну јаче лучити хормони среће, задовољства… и да нас они почну чинити зависним од трчања. Тачно 100%! Ништа никада ме у мојој војничкој каријери није успело тако дисциплиновати као трчање! Био сам редован на планираним тренинзима. Када из неког vis major разлога нисам успевао одрадити тренинг, пребацио бих га у наредни дан и одрадио дупло, или бих нашао простора да макар преходам предвиђену дистанцу…

У суботу, осам дана пред трку, са другарицама Дејаном и Јеленом отишао сам на шетњицу по Фрушкој гори. Да се надишем свежег шумског ваздуха, и да пустим мозак на пропланак… 10-ак километара узбрдица, низбрдица, видиковаца, пећина, потока, селфија, висибаба… било је таман за квалитетну психо-физичку релаксацију. Недељу пред полумаратон отишао сам на “контролну” трку, хуманитарни крос За дечји осмех, за децу из Дечјег села у Сремској Каменици. Горан је био одличан домаћин, атмосфера позитивна, терен незгодан (крос стаза, више различитих подлога), али дивно време. Једно време сам трчао са колегом Ајредином, мултиталентованим спортистом, који је од скоро и полумаратонац. Наравно да сам и од њега “украо” неку тркачку фору. Трку од 11км завршио за лаганих 55 минута. Прва финишерска медаља. Захвалница за учешће… Још један ветар у леђа. Још једном у право време!

“Таперинг” и заврше припреме

Последњу недељу пред трку оставио сам за “таперинг”- смањивање интензитета и трајања тренинга, уз истовремено “пуњење” квалитетним угљеним хидратима, чистом енергијом која се у потребној количини складишти у енергетским депоима, спремном да се током трке ослободи и претвори у брз корак, и да са лакоћом савлада потребну дистанцу. Такође, у овом периоду је веома битно хидрирати организам, и снабдети га потребним електролитима- виталним минералима који током овако захтевне трке обезбеђују правилан и брз рад срца, и да спрече грчеве у мишићима који се лако почну догађати приликом губитка телесне течности знојењем. Све ово је било ново за мене, али и веома занимљиво јер се о толико ствари мора водити рачуна како би све функционисало како треба. Подсетило ме то на “лаширање”, мој први самостални лет (без присуства инструктора у авиону) спортским авионом, када све мора беспрекорно фунционисати, јер у оба случаја ствар је веома озбиљна, од животне важности. Бар ја то тако доживљавам… И у овој завршној фази припрема сам имао велику стручну помоћ професорице Снеже и тренерице Александре, и велику подршку и разумевање пријатеља и породице. (ХВАЛА ВАМ!!!) 🙂

Све је било спремно. Тренинзи одрађени. Завршен “таперинг”. Опрема спремна. Једино сам имао сумњу како ће ми се понашати нове патике (луде, психоделично шарене, веселе Asics Noosa Tri 9 🙂 ). Писао сам овде већ о мукама око куповине патика, али сам некако успео наћи заиста добар модел, и то по Тијаниној и Драганиној препоруци (јесу даме, али нису препоручиле због дизајна, већ су их заиста објективно процениле. Драганита је проверено у њима истрчала 3-4 трке, од којих 2 полумаратона)  које сам нашао 10 дана пре трке и нисам стигао да их разгазим. До трке сам у њима претрчао око 30км…

Вече пред трку дошао сам у Нови Сад по стартни пакет и број, и да се добро одморим за полумаратонску премијеру. На подели пакета срео неколико већ познатих лица, позитивних, расположених. “Паста-party” сам прескочио јер сам већ имао припремљен оброк по својим критеријумима 🙂 О хидратацији вече пред трку, не бих овом приликом. 🙂 Спавање, “проблем” са померањем сата. Хоће ли или неће сам телефон у 2 да пребаци на 3? Како навити аларм? Хоће ли звонити? У 9 је екипа имала заказано окупљање. Наместио да телефони звоне и у 6 и у 7, по сваком времену 🙂 Треба ли напоменути да сам будан ипак дочекао тих 2 односно 3 сата? 🙂 …и устао у 6 (по летњем рачунању времена) 🙂 Дакле 3 сата сна. Ништа то није сметало. И иначе спавам у просеку 4-5 сати дневно, а пошто сам на темпираном годишњем одмору, акумулирало се ту неколико ноћи осмочасовног спавања…

Доручак у 06.30: лимун “наште”, а потом воћни мултивитамински “смути” од 0,3л , и до трке која почиње у 11 ништа осим високоалкалне воде. (најлакше и најлепше се трчи на празан стомак, навикао, а и имам за то и разлоге и препоруке)

Окупљање екипе у 9, касним 5 минута 🙂 ал’ није важно, неки далеко бржи тркачи дођоше још касније 😉 Срећа наша па је вођа тима веома толерантна.

Пресвукли се, опремили, кренули на загревање кроз Дунавску… колега Милос, још један врхунски тркач из моје екипе, маратонац, успут ми несебично даде гомилу практичних инструкција за тактику током саме трке, и охрабри ме како уопште није упитно да ћу овај полумаратон истрчати, ако сам то већ успео на тренингу. Дошли смо до трга са којег је старт трке, ту одрадили загревање 15-20 минута, и око 10:50 дошли на стартну линију.

Старт и трка

Није било гужве у простору у којем смо чекали почетак трке. Нико се нарочито није гурао да буде у првом реду. Колегиница Драгана из женске штафете и ја смо били негде у трећем, четвртом реду… Семафор је одбројавао до почетка. Нисам био ни узнемирен, ни под тремом од онога што следи. Нисам ни помислио да кренем жестоко, да као заузимам неку позицију, да се прикључујем неким групицама… јер сам знао да би ме то исцрпило на самом почетку, и да многи због тога одустају. Знао сам шта ме чека, и знао сам који је мој темпо. Коначно одбројавање… 10..9..8..7..6..5.. ја и даље потпуно смирен, без тахикардије и сличних знакова узбуђења. Само радостан и срећан што сам уопште ту, што ми је живот дао такву прилику! Размишљао сам само о томе да у овоме треба да уживам, да понесем што више лепих утисака, и да ће само по себи ово бити велика победа. 4..3..2..1.. и КРЕЋЕМОООО! Мала гужва на почетку, мало гурања, вешто сам избегао све који су могли да ме успоре или оборе на самом почетку трке, и после 50-ак метара већ сам имао довољно простора око себе, и почео да трчим по своме. Нисам се дао повести за многобројнима који су ме обилазили. Трчао сам своју трку. Мени је циљ био на двадесетпрвом километру, а не на одређеном времену на семафору. Због тога сам кренуо опрезно. Наравно да атмосфера понесе, али мене је само до те мере да сам заузео темпо тачно између неразумне јурњаве са неким групицама тркача који су можда далеко боље припремљени, и сувише опрезног спорог темпа који би ме можда такође уморио на један други начин. Негде на првом километру сам сустигао Драгану из екипе која је трчала женску војну штафету, време 4:34 , “пејс” какав нисам имао никада на тренингу… а није ми тешко пало ни да стигнем до првог километра, ни да наставим даље тим темпом. Ту су нас негде обишли “тренерица” Александра и Зоки, а пошто знам да она јури резултат 1:40, имао сам испред себе добар оријентир, нарочито сада када сам видео на којем пејсу могу да трчим. Већ сам почео да калкулишем о времену испод 2 сата, рачунајући како ћу првих 10 км овако, њеним темпом, па онда  сасвим лагано до циља… То би било сјајно, мислим се, први полумаратон да истрчим испод 2 сата!  🙂 На другом километру 4:43 , и даље одлично, а ми и даље трчимо, уживамо у трци, разговарамо… Убрзо Драгану чека измена, и она предаје своју штафету Биљи која је одјурила као ракета. Њен темпо нисам могао испратити, те остадох сам. Александра је лаким кораком одјездила на неких 150-200м испред, али око соколово је успевало да је задржи у видном пољу, док још увек недовољно припремљени остатак мене није успевао ништа друго него да одржава разуман, али доста јак темпо (вредности пулса око 155-160). Наставио сам тако, одржавао пејс од 4:40 до 5:00 мин/км… километре сам одавно и на тренинзима престао да бројим, тако да ме ни овде нису занимали нарочито, док год сам све држао под контролом, а то значи: док год сам могао да гледам око себе, да запажам друге тркаче какву опрему имају- ко има какве патике (asics, mizuno и adidas boost носе углавном познаваоци 🙂 ), мајице (dri-fit, climacool… јер памучне су тркачка бласфемија 🙂 ), шортсеве (да, и мушкарци тркачи носе бициклистичке и хеланке, колико год то било чудно нетркачима 🙂 )  , слушалице са оним чудним “вешалицама” за уши (да им не испадају као оне фабричке што се добију уз телефон)… ко је како сложио боје и марке опреме… Било је  заиста разних: озбиљних тркача који су давали све од себе, неозбиљних са све селфи-штаповима којима су овековечили сваки секунд и ћошак стазе, рекреативаца попут мене… било је младих, старих, брзих, спорих, шетача, професионалаца, аматера… али свима је било заједничко то да су дошли да се лепо проведу и уживају. Сва та енергија од преко хиљаду таквих душа, умилостивила је оног горе да промени временску прогнозу- уместо хладног и ветровитог дана, небо се сунцем широко насмејало, а душе и тела тркача огрејало. 🙂 Позитивне мисли нас учесника биле су као добро постављена једра, па је ветар свима био повољан и освежавајући.

Заправо, саме трке и напора се нешто много и не сећам. 🙂 Само сам трчао… ногу пред ногу, апсолутно фокусиран на одржавање ритма, правилне технике трчања, и уживао у стварима око себе. Окрепне станице су савршено функционисале. Вода, сокићи, лимун, влажни сунђери, на сваких 3-4 километра. Негде око седмог, осмог километра било је мањих неугодности у ногама, у смислу најаве грчева, али знао сам да то пролази за десетак минута док се тело прилагоди, па сам само благо променио начин гажења да мало растеретим погођене мишиће. Заиста овај модел патика пружа разне могућности по питању стила трчања, и баш је намењен за триатлонце који током последње дисциплине треба да одморе ноге, али да истовремено буду довољно брзи… И успело ми је. То “трњење” је прошло, и  наставио сам несмањујући темпо. Километар 10. , време: нестварних 47:36 , пејс 4:40 мин/км …и још 11 километара испред мене. Опет калкулација, и одлучујем се да благо смањим темпо, са прорачуном да тих 11км пређем за сат и пет минута, што ми се чинило прилично реално, па да у циљ уђем са временом 1:50 🙂 Темпо сам спустио на 4:50 до 5:20 мин/км , и са неким групицама трчао док су се уклапали у мој план. Око петнаестог километра сам осетио да ми се појавио жуљ, и то због великог трења приликом нагле промене смера на окретним тачкама, јер сам носио нове, само једном опране, чарапе. (САВЕТ: носите нове чарапе, али које сте их претходно већ носили и опрали 3-4 пута.) Није жуљ толико сметао, али можда и боље да ме је упозорио да не дижем темпо у завршници, те сам тако лаганим темпом савладавао и те километре, тако да сам прилично свеж ушао у последњих 800 метара, пролазећи поред Дома Војске на Кеју. Док су многи поред мене ту деоницу прелазили са великом исцрпљеношћу, имао сам снаге за јак финиш. Рекох себи: “Имам Га! Полумаратон је мој!” Улазим у Дунавску, додајем мало “гаса” како бих што пре скренуо ка циљу у Змај Јовиној, и из даљине видим семафор који одбројава 1:45:нешто… Пун гас, спринт, улазак у циљ… време 1:46:11 …финишерска медаља око врата, честитке другара из екипе… велика радост због велике победе!

Анализа и очекивања

Искрено, изненадио ме је резултат. Ипак је ово био мој први полумаратон. Припреме су биле јако добре, али због њиховог трајања нисам могао очекивати да ћу овако добро и релативно лако истрчати. Можете само замислити како ми је овај догађај улио самопоуздање и како ме је мотивисао за наредне трке и још боље резултате! Већ сам се пријавио на неколико трка, и обогаћен овим искуством, разрадио досадашње планове припрема и тренинга. У наредном периоду од себе и од овог спорта очекујем само да у свему томе уживам као и до сада, у дружењу са дивним људима-тркачима, у наредним претрчаним хиљадама километара по разним стазама широм планете, у годинама и деценијама здравог спортског живота… у свему што на један овако посебан и свеобухватан начин оплемењује живот, и чини нас бољим људима.

Колико сам до сада имао прилике да сагледам стање овог спорта код нас, запазио сам да постоји један веома добар и позитиван тренд развоја “тркачког покрета”. Све више људи примећујем како се одлучују да мењају лоше навике које им је наметнуо савремени начин живота: интересују се за сопствено здравље и активно раде на превенцији обољења која су последица таквог живота, уводе здравије режиме исхране, шетају, џогирају, планинаре, учествују на тркама задовољства… али временом многи успевају да достигну веома добру психо-физичку кондицију, тако да уз добар план и личну решеност успевају да истрче и полумаратоне, а најупорнији и маратоне! О овом тренду ћу писати други пут, с обзиром на то да има много више да се каже него о мојем првом маратону. 🙂

Моја лична очекивања и прогнозе су те да ћу покушати ове године да истрчим полумаратон са временом испод 1:40 , и то у неколико градова који су обележили мој живот.

Посвета, обећање, захвалница

Овај први полумаратон посвећујем породици, пријатељима, колегама, другарима, тренерима… свима који су били уз мене, и свима онима који ће прочитати овај текст, и којима ће ово моје искуство користити на било који начин. Обећавам свима да ћу своје до сада скромно  (а у будућности све веће) знање и искуство из ове области несебично делити са свима којима буде потребно, баш као што су са мном делили пријатељи тркачи споменути у овом тексту, којима се још једном много захваљујем!

Advertisements

5 thoughts on “Полу-МАратоН И ЈА

  1. Heh Petre, ovo je fenomenalno.. da nije dva ujutru, sad bih uzela patike izasla napolje na trcanje 🙂 a tvoja razmisljanja, sistematicazija i taktika, tako me podsecaju na moje trudnicke dane, dane koji su mene disciplinovali, isto onako kako je tebe tvoj prvi polumaraton 🙂 zelim ti jos mnogo dana ovakve srece 🙂 tvoji fb statusi su postali nepodnosljivi od tvog optimizma i srece kod svakog postignutog rezultata 😀 ponosim se kao da sam ga licno istrcala!

    • Dobiti ovakav komentar od takve zlatne Majstorice pera, za mene je još jedna velika nagrada i podsticaj. Hvala ti mnogo na čestitkama i željama, jer je uz takve divne ljude još veće zadovoljstvo savladavati naredne sportske i životne izazove! 🙂

  2. Pingback: Male tajne velikih majstora trčanja | Sve(t) po meri

  3. Petre, hvala na odličnom tekstu. Naišao sam na tvoj blog u pravom trenutku za mene. Pre 40 dana sam počeo sa veganskom ishranom i počeo da trčim. Desetak dana posle toga sam se prijavio za Novosadski polumaraton (dužina 10.5km). To mi deluje kao dobra dužina za prvu trku u životu.

    Ovaj tekst je prepun informacije koje su mi bile neophodne. Sada mogu da predpostavim šta me čeka.

    Hvala jos jednom.
    Sve najbolje,
    MIlan

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s